srijeda, 16. studenoga 2016.

... svratija
smrzlu tilu dušu vratija
pa je pušta
da opet gušta


oči di će prija neznaju
usta samo zijaju
strižu uši mi
ruke mi se jedva u žepima drže
a duša 
duša mi rže
kopiton po tleju udara




svidok da Art ima miljunjedno lice
samo djela dva naše Doktorice
nediram
gifiram


je san se i nagušta
pa smo svi malo sili
oči, usta, uši, duša
odanit san kuša
malo se i izuli
di se skrija oti lapis lizuli


ka da se stide
rukotvorine Ide
stinje drago
poludrago
nemrsko
šta nešta svako znači
šta zrači
stinje obisiga
i zakači


bil opala
moja mala
još bi te prijupita
bili zera malahita

a nu! nu danas Splita:





... i uvik ću u Dine
kad mi se sluša stine
šta govoru
šta šapuću
dakuću !?!
ukuću ?!?