... svratija

smrzlu tilu dušu vratija

pa je pušta

da opet gušta

oči di će prija neznaju

usta samo zijaju

strižu uši mi

ruke mi se jedva u žepima drže

a duša 

duša mi rže

kopiton po tleju udara

svidok da Art ima miljunjedno lice

samo djela dva naše Doktorice

nediram

gifiram

je san se i nagušta

pa smo svi malo sili

oči, usta, uši, duša

odanit san kuša

malo se i izuli

di se skrija oti lapis lizuli

ka da se stide

rukotvorine Ide

stinje drago

poludrago

nemrsko

šta nešta svako znači

šta zrači

stinje obisiga

i zakači

bil opala

moja mala

još bi te prijupita

bili zera malahita

a nu! nu danas Splita:

... i uvik ću u Dine

kad mi se sluša stine

šta govoru

šta šapuću

dakuću !?!

ukuću ?!?