Kao što obečah juče, nastavljate samnom ili već, kako ja uvijek rađe kažem, smenon. Namisto, ono ka uvoda, namisto, ono ka žubora žuborećih, slatkorječiv li sam, zunzeći da nerečen, riči, neka fotografija govori. Ima šta i reć. A Bogu fala i ima i. Nu i: (ja ću se ono, ka, tu i tamo jon umišat u priču, sa par stotin slova. Ono kad mi dođe ka)

Govoru pa su još oto i napisali antički vestibul (lat. zatvoreno predvorje u prizemlju oveće javne ili reprezentativne zgrade) a čim korak mu napraviš, nu! Bili se, pari kamen sad isklesan, bili se ki nov da je, a bija bi da smi. Ili smi? Opjeskaren samo? Nanovo, jopet, ožbukan. Japno li je ovo tu? Ono ka? Šta se zbivalo dok me nije bilo. Sve bilo. Netriba in po noć trošit letriku. Dapače. Da kuče! Da mače! Misečina garant odrebatije od ovi bili stina, a more bit i one sami po sebi svitle u mraku. Ma ne svitle. Garant. Al isto ću doć jedno veče. 2073. Biće. Ove spone šta su ka ono ... grube za vidit ... rećemo. Neka i. Da nije njizi di bi bile sve te stine, svi oti matuni, vace, pragi, oni priko kolina savijeni kamen. Di bi bili? Na Karapovcu garnat. Ono ka. Rećemo. Restaurira se. Neka se. Baš mi milo i drago. Pritrpit ćemo par iljada dana za uživat par iljada godina. Uvik. Kolko ćemo trpit? Stvarno par iljada dana? Pita ćemo kogagod. Makar i Ministarstvo. Kojo? Ono za ono. Neš ti!

Trifora koju prvu zamjetiš. Poviš nje ni fora. Ponistra. Neš ti.

Nu lipote. Naslonili se jedno na drugo ki i ja i Ante moja kad smo se ono podnapili (hrv. napiti se pa nemoć se dignit nega po podu lazit) pa se ono ka pridržavaju da nepanu. Nu lipote od kamena. Pokorena. 

Brački garant! Ako nije nije. Ako je je. Unda je s Brača. Kamen - Brača i oma mi asocijacija na dike naše Jakšiće. Neka i. Doće i oni na red. Blogiranju. Posebno mi drag ovi donji prizor. Koji Dubrovnik! Koji Knežev dvor! Koji Kineski zid. Nu! Di to ima. Aj, ni lego kocke danas vako ne mogu posložit. Nega lipše posložu. Ali vako. Vako ne.

Nije mu reklama i nije istina da samu večera, pija i klavir na uvo sluša 3 noći i 3 dana za objavit ovi lipi mesingani znak malog nan otela što se tu ugnjizidija. Nije. A i da je. Nu!

Dominantna dominira vertikala kampanela sv. Dujma nadvila se na takiitaki način da ka ono ćutiš nekog čuvara, nekog moćna izbacivača ol redara od oni kratkoošišani, s rećinon, rukon ki slona noga. Ono kad uđe u prostor kaki ka da je dvokrilni ormar ol oni 750litreni Boschov vrižider ili KimKomg uša. Nu lipote. Nu di god oko bacija. A jesan se i nabaca. Gušta. Lipote. Priča šta ispriča i nabrzinu ponavljajuć sve ono šta Wikipedia i Google znadu. I mrvu zere više. Šta samo mi znamo. I Getani.

Finili su Bare mali. Nemoš više. Aj! Guštaj! Posteju ne napuštaj baren priko nekoliko. Jerbo valja oto. A i tako su finili Mare bali. Sitin se omanama Johna. Šta je iša samenom u školu na Brda. Posli posta Trivolta.

 

Doće i dan kada ćemo i kNjojzi. Šta se cila se stisla. Di i neće kad je jelije najlišpa u Gradu. U dokoljenke, sokolsku maju, kike Jon tuku po leđiman dok skače priko laštika jerbo igra nanj. Palača Cambi.