SNOGENANOGU

Kolikon god mogu

ja s noge na nogu

pa Gradon

ne kradon

...otimice, prsimice

uzabrdo, nizbrdice

pasiman, mačkaman,

kruvaman i salamaman...

Marinaman i Anaman,

palmaman i bananaman,

tripicaman da mi je

pa i posrid Sudamje

štamije damije ...

Rađe volton

neg Travolton

rađe kalon

nega budalon

rađe Geton

nega svjeton

... a i jesan se uvatija rađe

rađe da se uvatin rađe ...

Kako san ka bidna skuša

u Muzej ka u mrižu uša ...

čin suze obrišen

omanama van napišen ...

... ža mi

ne mogu

evo ji još teku

pritvaraju se u rjeku

... ža mi

ne mogu

otra dalje 
snogenanogu

... znan da stršin

pa di svršin ...

šta ću doma

manistra i šalša od poma

(pa neće od balancana)

i tako svakog dana

17og u misecu ...

Podrumi šta nisu vinski

i lipi oni barjaci kninski

... kako se sve što vaja

brzo u zaborav uvaja.

Nečoviku lako

nama svakako.

I vako i nako.

A moj sveti Duje

neće ni da čuje.

Okolišu!

U trlišu!

Bar daje ...

pa dok traje.

Bile bi to fraje!!!

Snoge san nanogu

i više nemogu.

Ostavjan šta snage

za druge mi dane drage

pogotovu sutra

pa prikosutra

i unda još izaprikosutra

pa prija nedije

guštat

zmajove puštat ...

Papirnate.

Znate?

Turizam Mu doša.

I neka je.

Puštan in ga.

Lipi moj Grad.