Josip Botteri Dini

http://www.botteri.net/index3.html

Lipi moj Grad ima i lipi Građana Mu. Nam. Zemlje planeta. Ciloga svjeta. Svita! Bez pritiravanja. Pazi kako čitaš. Ko je pomenija pritravanje!?! Koji mašuri!?! Koje karijole!?!

Prvi put, otkako Ga znam, metija me nasto muka. Nailjadu muka. Slatki. Nije On. Ja san se sam. Napravit izbor reprezentativan. Kakoš? Cili rad mu divan. Šta god pogledaš toplo, oće skrušenost, oće poniznost pridBogon, oće sitit te di ti misto, kosi i štosi. Pripovida svaka slika. Propovida. Bilo vitraj u crkvi, bilo na štafelaju, bilo ona sa zida. Propovida.

Josip Botteri Dini, ovogodišnji dobitnik nagrade "Andrija Buvina"

A taman smo se zadnji put trevili, proćakulali, dozgovorili se prija nadan, more bit idva, nega će dobit nagradu Andrija Buvina tijekom Dana kršćanske kulture koje san falija blogirat šta radi virusa moga šta zbog radi virusa računala mi. 

Josip Botteri Dini, "Katedrala"

Josip Botteri Dini, "Antika"

Josip Botteri Dini, "Ave gretia plena"

Daklen, ovi post, sviman nan na radost, neka bude samo najava blogiranja. Razgovaranja. Ako smidnen i mognen i rič izustit (ma oću. Moću. Znaš mene.). Kraj Njegove veličine. Ljudskosti. Jednostavnosti. Plemenitosti. Neposrednosti. Običnosti. 

Diana Sesartić, Portret Josipa Botteria Dinia u bronci

Božemiprosti, ono kad smo radili Homage Leonardu (da Vinciu) a došli nan i Vasko i Matko i ... nekako se potrevilo, ja sidija, On staja, nešta smo ono ka dozgovarali, gori nika plafonjera gorila, luster, šta li, sigur san jedino da nije petrouljka, i vidija san Mu oreol. Ili nisan. Jerbo nije nikakvo svitlo gorilo. Ne sićan se. Ali kad si šNjimen, Božemiprosti, ka sa svecen da si. Aj pritra san! Ka sa Papon da si. Najdražin.

Josip Botteri Dini, "Demon zla"

Josip Botteri Dini kao ravnatelj Galerije umjetnina u Split,
 Izvor,Pixsell Pixell , photo Ivo Čagalj

Prija ovog a šta smo zadnje tribali bija je blogging Spomenika desetorici poginulih hrvatskih branitelja šta su bili Škverani. Tija san da mi reče ka Umitnik, ka Čovik, ka tadašnji ravnatelj Galerija umjetnina u lipomen momen Gradu. I taman daćemo, ja dobijen otkaz. Ka poslovođa od ništa. Ka mali od ništa. Ka ništa. Malo posli on dadne ostavku. Ka Ravnatelj.

Josip Botteri Dini, "Najbolje vino"

Josip Botteri Dini, "Procesija"

Teško mi je meni, meni šta neznan ovcu nacrtat, („višala“ kad smo ka dica igrali – e to san vrhunski crta, i negubija) - teško mi je meni, zatvorenih usta i očima nepunim divljenja gledat u Rad. U Djelo. Lakše mi je probavit neprobavljivo jelo. Šta mi nije sjelo. Silo. Otići na dernek ol silo. Udrit nogon u zemju Mutavin kolon šta ga nema lišpeg. Cilo Vitrovo mi svidok. Impresivan, Impozantan, Divan, Hiperproduktivan, Kolekcijonarskisnivan. Hiperpozitivan. Nikadkivan.

pari da drži cigaru ... moraću ga pitat o Memoaru.
O ormaru. Tovaru i samaru.
Gospodine lipi i fini, gospodine Dine,
pušite li ili mi se oto samo čini.
Po misečini.
I Suncu.
Vrhuncu?
Kaćete doć?
Oćetel uopće moć?

Ono kasanse bavija antikvarijatstvon pa naletija na jedan rani Njegov rad, još iz studenski dana, raritet u mojon drugoj ljubavi, ol trećoj, more bit i četvrtoj – antikvarstvu, nisan ni pomislija zazvat, ka i nekad, Biškupića, Zidića, Vidoševića, Blaževića i jato drugi tića, ića( svi oni šta završava in bezime na ić su ići). Omanama san Ga se stija i oma mi je nama da desettrostruko veću vridnost po tadašnjim tržnim vridnostima. Trampili se. Sviman dobro. Šta dobro!?! vrlodobro! odlično!

A tada, kad san antikvar ka ono bija, san uša u iljade kuća. I sija. Procjenija. Kupija. Proda. Vridnost vridnosti nadoda. Skromnu. Ogromnu. Kako kada. Kupovali bunare cile. Bukovčeva djela, cile vile. I prikuće. I okokuće. Praočinjake. Vučje očinjake. Oruđe, alate i oružje. Uporabne predmete. Srebrninu. Samo Fabergea nisan vidija. A i da jesan nebiga se postidija. Nagovorija bi mu se i njemu.

 Šta u Splitu šta blizun Mu. Biće bila jedna, morebit i dvi od svi ti iljada kuća i prikuća i okokuća u kojon nije visila baren grafika, baren serigrafija, baren ulje na platnu, baren acrylic. Umitnika i Čovika, Samotakoglika. Panegiricima jesan li finija? Kuš kraj Dinia! Nemoš i daoš. A neću.

Josip Botteri Dini, spomenik desetorici poginulih branitelja Škvera,

Josip Botteri Dini, "San Marka Marulića"

Josip Botteri Dini, "Raspeti Krist"

Josip Botteri Dini, "Procesija"

Josip Botteri Dini, "Procesija u Splitu"

Josip Botteri Dini, "Povratak prognanika za Bozic 1993."

Josip Botteri Dini, "Noćna procesija"

Zazvaću Ga danas. Sitit nanas. Pa kad bude bude. Ne uči, ne liči, ne godi On samo umitnošću. Pojavon, stavon, ričju. Virujen da ćete se osvidočit. Navedeno omanama uočit. Samotakiitaki je. Josip Botteri Dini. Umitnik. Čovik. Ćaća. Ili bolje reć: Čovik, Umitnik, Ćaća. Ili još bolje reć: Ćaća, Čovik, Umitnik. Ili ... objasnićemi. Kadgod. Ovo je samo najava toga. I vira u Boga.